Šta se dešava u organizmu tokom gladovanja?

Organizam se hrani namirnicama koje unosimo u redovnoj ishrani. Međutim, ako ne unosimo hranu u roku od tri dana, organizam počinje da sagoreva i najmanje ostatke unetih namirnica. Tada se dešava nešto fascinantno – organizam prelazi na autofagiju, proces u kjemu troši sopstvena tkiva kao izvor energije.

Prvo se sagorevaju bolesna tkiva, tumori, odumrle ćelije i drugi štetni materijali. Ovo se može smatrati prirodnim metodom podmlađivanja bez lekova. Vitalni organi kao što su mozak, srce i žlezde s unutrašnjim izlučivanjem ostaju zaštićeni tokom ovog procesa.

Zanimljivo je da se tokom gladovanja stimuliše izgradnja novih ćelija. Ovo je moguće zahvaljujući proteinima koji se neprestano razgrađuju i nadograđuju, koristeći aminokiseline oslobođene iz razgrađenih ćelija.

Pozitivni efekti gladovanja

Mnogi koji su probali kontrolisano gladovanje navode sledeće benefite:

• Poboljšanje krvnog pritiska
• Osećaj lakšeg kretanja i povećan energije
• Gubitak viška kilograma
• Poboljšanje metabolizma
• Detoksikacija organizma
• Poboljšana mentalna jasnoća

Neki korisnici foruma pominju da su nakon samo dva dana gladovanja primetili pad visokog krvnog pritiska i povećanu pokretljivost.

Različiti pristupi gladovanju

Postoji više metoda gladovanja koje ljudi praktikuju:

1. Intermittent fasting (periodično postenje): Najpopularniji oblik gde se posti 16 sati dnevno, a jelo unosi u roku od 8 sati.
2. 24-časašnje gladovanje: Jednom ili dva puta nedeljno ne unosi se hrana 24 sata.
3. Dugačko gladovanje: Od tri dana do nedelju dana, pod strožim nadzorom.

Neki korisnici foruma pominju da su postepeno povećavali periode gladovanja, počevši od 12 sati pa do 20 sati dnevno.

Kritike i potencijalni rizici

Iako mnogi vide prednosti gladovanja, postoje i kritičari koji ističu potencijalne opasnosti:

• Stres za organizam, posebno endokrini sistem
• Rizik od aktiviranja pritajenih bolesti ili parazita
• Gubitak mišićne mase umesto masnih naslaga
• Mogući pad imuniteta
• Problemi sa koncentracijom i vrtoglavica

Neki stručnjaci upozoravaju da gladovanje može biti štetno ako se primenjuje na organizam koji je još u razvoju, posebno kod osoba mladih od 17 godina.

Gladovanje i sećer

Posebna pažnja se posvećuje uticaju gladovanja na metabolizam šećera. Mnogi korisnici foruma ističu da je izbacivanje šećera i ugljenih hidrata ključno za osećaj poboljšanja zdravlja.

Kod ketonske dijete, organizam u nedostatku ugljenih hidrata počinje da koristi masti kao izvor energije. Ova metoda se ne preporučuje za dugotrajnu primenu, ali može biti korisna za kratkoročno "resetovanje" metabolizma.

Lična iskustva i saveti

Na forumima se mogu naći različita iskustva:

• "Posle nedelju dana navikneš se na novi režim ishrane."
• "Ujutro popijem pola litre vode sa jabukovim sirćetom umesto doručka."
• "Najvažnije je postepeno uvoditi promene."
• "Osećam se savršeno od kad sam smanjila ugljene hidrate."

Mnogi savetuju da se gladovanje ne započinje naglo, već postepeno smanjivanjem vremenskih okvira za jelo.

Zaključak

Iako postoje kontroverze oko gladovanja, čini se da umereno i kontrolisano povremeno postenje može imati pozitivne efekte na organizam. Ključ je u umerenosti i pažljivom praćenju reakcija sopstvenog tela.

Kao što jedan korisnik foruma ističe: "Umerenost i redovnost je dobro za zdravlje." Bez obzira na izabrani pristup, važno je slušati svoje telo i konsultovati stručnjake pre donošenja radikalnih odluka o ishrani.