Kondilomi (HPV): Simptomi, Dijagnoza i Načini Lečenja

Kondilomi, poznati i kao virusne bradavice ili polne bradavice, neprijatna su posledica infekcije humanim papiloma virusom (HPV). Ova bolest se prenosi polnim putem i može izazvati veliku nelagodnost, kako fizičku, tako i psihičku. Iako su većina tipova HPV-a bezopasni, neki mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući rak grlića materice.

Šta su kondilomi i kako izgledaju?

Kondilomi su male, mesnate izrasline koje se javljaju na genitalijama, anusu, a ređe i na drugim delovima tela. Mogu biti pojedinačne ili u grupama, a njihova površina podseća na karfiol. Boja varira od bele do ružičaste ili sive. Kod žena se najčešće nalaze na vulvi, u vagini ili oko anusa, dok kod muškaraca se pojavljuju na penisu, testisima ili u perianalnoj regiji.

Uzrok nastanka kondiloma

Glavni uzročnik ove bolesti je HPV virus, koji ima preko 100 različitih sojeva. Neki od njih, poput HPV 6 i HPV 11, izazivaju benigne kondilome, dok drugi (HPV 16, 18, 31 i 45) povećavaju rizik od razvoja raka. Virus se prenosi seksualnim kontaktom, ali i neposrednim dodirom kože.

Dijagnoza kondiloma

Postavljanje dijagnoze obično se vrši kliničkim pregledom. Nekada se koristi i test sirćetnom kiselinom, gde se sumnjiva područja tretiraju rastvorom, a infekcija postaje vidljivija. U slučajevima sumnje na ozbiljnije promene, može biti potrebna biopsija.

Načini lečenja kondiloma

Lečenje je individualno i zavisi od lokacije, veličine i broja bradavica. Najčešći tretmani uključuju:

• Krioterapiju – zamrzavanje tečnim azotom.
• Laser – efikasno uklanjanje unutrašnjih kondiloma.
• Hirurško uklanjanje – za veće i upornije promene.
• Topikalne preparate – kreme i rastvori sa aktivnim sastojcima.

Važno je napomenuti da ni jedna od ovih metoda ne uklanja virus iz organizma, već samo njegove vidljive manifestacije. Zbog toga su recidivi česti, a pacijentima se preporučuje redovna kontrola.

Prevencija HPV infekcije i kondiloma

Najbolji način prevencije je vakcinacija. Postoje dve vakcine koje štite od najopasnijih sojeva HPV-a. Preporučuje se da se vakcinacija obavi pre početka seksualnog života, ali može biti korisna i kasnije.

Osim toga, važno je:

• Koristiti kondome (iako ne obezbeđuju 100% zaštitu).
• Imati redovne ginekološke preglede.
• Izbegavati promiskuitet.
• Ojačati imunitet zdravom ishranom i režimom.

Zaključak

Kondilomi su neprijatno stanje koje može izazvati stres i nelagodu. Iako se ne mogu potpuno iskoreniti, pravilnim lečenjem i prevencijom mogu se kontrolisati. Ključno je konsultovati stručnjaka i ne paničariti – mnoge promene su bezazlene i lako se rešavaju.